Први српски устанак
Први српски устанак је био устанак Срба у Београдском пашалуку и околних шест нахија против Турака у периоду од (14. фебруар 1804 - 7. октобар 1813). године. Отпочео је као локална побуна против дахија, а прерастао је у прву фазу Српске Револуције. Устаници предвођени Карађорђем су успели да у значајном временском интервалу ослободе пашалук. Овај устанак је претходио Другом српском устанку 1815, који је на крају довео до стварања модерне Србије.
Други српски устанак
Други српски устанак представља другу фазу Српске револуције (по неким историчарима трећу, уколико се у револуционарне активности рачуна и Хаџи-Проданова буна из 1814. године) против Отоманског царства, која је избила кратко по окончању Првог српског устанка. Други српски устанак је довео до српске аутономије у оквиру Отоманског царства и успостављања Кнежевине Србије, која је имала своју скупштину, устав и владарску династију.
Први балкански рат
Први балкански рат, који је трајао од 8. октобра 1912. до 30. маја 1913. године су водиле балканске земље: Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска (чланице Балканског савеза) против Османлијског царства. Комбиноване армије балканских држава успеле су да савладају бројчано слабије и стратешки лоше организоване армије Османлијског царства што им је омогућило да постигну брзу победу. Рат је окончан миром по коме је Османлијско царство било принуђено да се одрекне скоро свих својих преосталих територија на Европском континенту (Балканском полуострву) које су касније подељене међу савезницима и на којима је касније створена нова независна албанска држава. Упркос њиховој апсолутној победи у Првом балканском рату, чланице Балканског савеза су биле незадовољне постигнутим мировним уговором јер је мировни уговор, који су скројиле велике силе, био противан ранијим договорима и плановима које су чланице савеза међусобно закључиле и договориле. Отклањањем претње коју је представљало Османлијско царство и незадовољство мировним уговором подигле су се тензије међу доскорашњим савезницама што ће ускоро резултирати Другим балканским ратом.
Други балкански рат
Други балкански рат је вођен 1913. између Бугарске са једне и Србије и Грчке са друге стране. Исход рата је учинио Србију, савезницу Русије, важном регионалном силом, узбунивши Аустро-Угарску и на тај начин индиректно дао важан повод за Први светски рат.
Рат на дојучерашње савезнике, започео је општим ноћним нападом Бугара на српску војску, без претходне објаве рата. Велика вечина бугарске амрије је била концентрисана према српској војсци на реци Брегалници.
Први светски рат
Први светски рат је био оружани сукоб између два савеза држава (Антанта и Централне силе) који се одвијао на више континената од 1914. до 1918. Последица рата је било више од 40 милиона жртава, укључујући приближно 20 милиона мртвих војника и цивила, и значајна разарања држава и економија, те се сматра првим ратом глобалних, светских, размера. Отуда је прво називан Велики рат. Око 60 милиона европских војника је било мобилисано од 1914. до 1918.
Други светски рат
Други светски рат је назив за велики оружани сукоб, односно серију међусобно повезаних оружаних сукоба који су се између 1939. и 1945. године водили између два блока држава — тзв. Сила осовине, на челу са Немачком, и тзв. Савезничких снага, на челу са СССР, Великом Британијом и САД.