Боже правде
Боже правде, ти што спасе од пропасти досад нас,
чуј и одсад наше гласе и од сад нам буди спас.
Моћном руком води, брани будућности српске ток,
Боже спаси, Боже храни, српске земље, српски род!
Сложи српску браћу драгу на свак дичан славан рад,
слога биће пораз врагу а најјачи српству спас.
Нек на српској блиста грани братске слоге златан плод,
Боже спаси, Боже храни српске земље, српски род!
Нек на српско ведро чело твог не падне гнева гром
Благослови Србу село поље, њиву, град и дом!
Кад наступе борбе дани к’ победи му води ход
Боже спаси, Боже храни српске земље, српски род!
Из мрачнога сину гроба српске славе нови сјај
настало је ново доба више среће, Боже дај!
Отаџбину српску брани много вековне борбе плод
Боже спаси, Боже брани моли ти се српски род!
Патријарх Српски господин Павле
Патријарх српски Павле (Кућанци, 11. септембар 1914. — Београд, 15. новембар 2009) је био поглавар Српске православне цркве од 1990. до 2009. године. Његово пуно име и титула су гласили „Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки, патријарх српски гг. Павле“.
Рођен је 11. септембра 1914. године као Гојко Стојчевић у селу Кућанци, срез Доњи Михољац у Славонији, тада у Аустроугарској, а сада у Хрватској.
За патријарха Српске православне цркве изабран је 1. децембра 1990. Сутрадан, 2. децембра, устоличен је у Саборној цркви у Београду. Церемонију је извршило 12 епископа, 12 свештеника и 13 ђакона. Избор је обављен за живота претходног патријарха, Германа, и без његове сагласности. Павлово име нашло се на листи кандидата у деветом кругу гласања. Довољан број гласова за улазак на листу кандидата у првом кругу добили су епископ шумадијски Сава и епископ жички Стефан, а тек у деветом кругу „цензус“ је прешао и епископ рашко-призренски Павле. После тога, по тзв. апостолском начину бирања, коверте са именима тројице кандидата стављене су на Јеванђеље, архимандрит троношки Антоније Ђурђевић их је промешао и потом извукао коверат са именом патријарха. Најстарији присутни великодостојник митрополит сарајевски Владислав отворио је коверат и прочитао име. Митрополит Владислав је био патријархов школски друг из богословије у Сарајеву, а архимандрит Антоније заједно са њим сабрат манастира Раче. Нови 44. патријарх СПЦ тада је рекао: „Моје су снаге слабе, то сви знате. Ја се у њих не надам. Надам се у вашу помоћ, кажем и понављам, у помоћ Божју којом ме је Он и до сада држао. Нека буде Богу на славу и на корист Његовој цркви и нашем напаћеном народу у ова тешка времена. Ми немамо никакав програм патријаршијске делатности, наш програм је Јеванђеље Христово.“