Први светски рат

Први светски рат је био оружани сукоб између два савеза држава (Антанта и Централне силе) који се одвијао на више континената од 1914. до 1918. Последица рата је било више од 40 милиона жртава, укључујући приближно 20 милиона мртвих војника и цивила[1], и значајна разарања држава и економија, те се сматра првим ратом глобалних, светских, размера. Отуда је прво називан Велики рат. Око 60 милиона европских војника је било мобилисано од 1914. до 1918.[2]

Први светски рат су водила два велика савеза. Силе Антанте су на почетку чиниле Уједињено Краљевство, Русија и Француска и њихове придружене територије и протекторати. Бројне друге државе су се придружиле силама Антанте, од којих су најважније биле Краљевина Италија, која се придружила априла 1915, и Сједињене Америчке Државе, које су у рат ступиле априла 1917. Централне силе су чиниле Немачка и Аустро-Угарска. Отоманско царство се придружило Централним силама октобра 1914, а годину дана касније то је урадила и Краљевина Бугарска. До завршетка рата, од европских земаља само су Холандија, Швајцарска, Шпанија и скандинавске државе остале званично неутралне, иако су многе пружале финансијску и материјалну помоћ једној страни у рату.

Непосредни повод за рат је био атентат на наследника аустроугарског престола, надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914, кога је убио Гаврило Принцип, Србин из Босне, која је тада била део Аустро-Угарске. Напад Аустро-Угарске на Србију активирао је низ савезништава који су покренули ланчану реакцију објава рата. За месец дана, већи део Европе је био у стању рата.

Рат се водио на неколико фронтова који су нашироко окруживали Европу. Западни фронт се одликовао системом ровова и утврђења које је одвајала ничија земља. Ова утврђења су се простирала дужином већом од 600 km. На Источном фронту, велика пространства источноевропских низија и ограничена железничка мрежа нису омогућиле да се овде развије стање као на Западном фронту, иако су сукоби били подједнако жестоки. На Балканском, Блискоисточном и Италијанском фронту су такође вођене жестоке борбе, а непријатељства су се одвијала и на мору и, по при пут, у ваздуху.

Рат је окончан потписивањем наколико мировних споразума, од којих је најважнији Версајски мир 28. јуна 1919, иако су силе Антанте потписале примирје са Немачком 11. новембра 1918. Најуочљивија последица рата је била нова територијална подела Европе. Све чланице Централних сила изгубиле су територије, а створене су нове државе. Немачко царство је изгубило своје колоније, проглашено је одговорном за рат и принуђено да плаћа велику одштету. Аустро-Угарска и Отоманско царство су била распуштена. Од територија које је заузимала Аустро-Угарска створене су Аустрија, Мађарска, Чехословачка и Краљевина СХС. Отоманско царство је укинуто, територије Царства ван Анадолије су биле додељена као протекторати силама Антанте, док је језгро Отоманског царства реорганизован у Републику Турску. Руска Империја, која је изашла из рата након Октобарске револуције, је изгубило велики део своје западне границе, а на тим територијама створене су нове државе: Финска, Естонија, Летонија, Литванија и Пољска. Након рата основано је Друштво народа као међународна организација посвећена избегавању будућих ратова решавањем спорова између држава дипломатским путем. Први светски рат је означио крај поретка који је постојао након Наполеонових ратова и био је важан фактор избијању Другог светског рата.

*Узроци

Гаврило Принцип, босански Србин и студент је 28. јуна 1914. године у Сарајеву пуцао на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и убио га. Принцип је био члан Младе Босне, групе чији су циљеви укључивали уједињење Јужних Словена и независност од Аустро-Угарске. Овај атентат је био један од догађаја који су се муњевито одигравали у јулу те године, узрокујућу кризу, а потом и Први светски рат. Аустро-Угарска је дала ултиматум Србији да покрене акцију како би казнила све одговорне, али када је процењено да Србија није адекватно одговорила, објавила је рат.

*Етнички и политички ривалитет

Слабљење утицаја Аустро-угарске на Балкану и јачање пан-славеснког покрета створили су такву политичку атмосферу у којој се сматрало да је нови рат на Балкану неизбежан. Јачање етничког национализма одвијало се паралелно са сталним растом и јачањем Србије у којој су анти-аустријска осећања била нарочито ватрена. Аустро-угарска је 1878. окупирала некадашњу отоманску провинцију Босну и Херцеговину, у којој је живео велики број Срба. Босна је тек 1908. формално анектирана од стране Аустро-угарске. Нарастање националистичких осећања такође се поклопило и са слабљењен Отоманске империје. Русија, која је подржавала пан-славенски покрет била је мотивисана етничком и религијском блискошћу али и ривалством према Аустрији које је настало још у време Кримског рата. Скорашњи догађаји као што је пропали покушај склапања споразума између Русије и Аустрије као и стално настојање Русије да избије на топло море додатно су мотивисали Санкт Петербург.

Поред наведених, постојало је мноштво различитих геополитичких мотива широм Европе, нпр. губитак Алзаса и Лорене у Француско-пруском рату створио је осећање иредентистичког реваншизма у тој земљи. Француска је на крају склопила споразум са Русијом створивши Немачкој извесну могућност вођења рата на два фронта.

*Српска кампања

Српска војска се борила против Аустријанаца у бици на Церу, која је почела 12. августа 1914. Српска војска је заузела одбрамбене положаје са јужне стране Саве и Дрине. Током наредне две недеље аустријски напади су одбијени уз тешке нанете им губитке, што је означило прву победу Антанте у рату и сломило аустријске наде о брзој победи. Последица тога је да је Аустро-Угарска морала да држи значајан број војника на фронту са Србијом, што је ослабило њене напоре против Русије.

*Јужна бојишта

Суочена са Русијом, Аустро-Угарска је могла да одвоји само трећину своје војске у нападу на Србију. Након великих претрпљених губитака, Аустријанци су накратко окупирали Београд. Међутим, српски контранапад их је успео истерати из земље до краја 1914. Током првих девет месеци 1915, Аустро-Угарска је користила своје војне разерве у рату против Италије. Међутим, немачке и аустро-угарске дипломате су успеле да убеде Бугарску да се придружи у нападу на Србију.

Србија је била окупирана за нешто више од месец дана. Напад је почео 5. октобра 1915. када су Централне силе покренуле офанзиву са Саве и Дунава; четири дана касније Бугари су се придружили нападу са истока. Српска војска, пошто се борила на два фронта и била суочена са сигурним поразом, почела је повлачење према обали Јадранског мора, кроз Црну Гору и Албанију. Црногорска војска је штитила српско повлачење у Мојковачкој бици 6. и 7. јануара 1916, али су на крају Аустријанци заузели и Црну Гору. Српска војска је савезничким бродовима пребачена у Грчку и северну Африку.

Солунски фронт је основан крајем 1915. када су француске и британске снаге искрцале код Солуна да би пружили помоћ и извршили притисак на грчку владу да објави рат. На несрећу Савезника, про-немачки краљ Грчке Константин I је распустио владу про-савезничког премијера Елефтериоса Венизелоса, пре него што су савезничке снаге могле стићи.

После освајања, Србија је била подељена између Аустро-Угарске и Бугарске. Бугари су у својој окупационој зони започели Бугаризацију српског становништва, забранивши српску ћирилицу и Српску православну цркву. Након присилне мобилизације српског становништва у бугарску војску 1917, избио је Топлички устанак. Српски устаници су за кратко време ослободили територију између Копаоника и Јужне Мораве. Устанак је угушен заједничким напорима бугарских и аустријских снага крајем марта 1917.

Солунски фронт се већи део времена показао статичним. Српске снаге су ослободиле део своје територије ослоободивши Битољ 19. новембра 1916.

*Крај рата

Колапс Централних сила уследио је веома брзо. Бугарска је прва потписала примирје 29. септембра 1918 у Солуну. 30. октобра 1918 Отоманска империја капитулирала је у Мудросу.
24. октобра италијанска војска започела је велику офанзиву са циљем да поврати територије изгубљене након битке за Капорето. Офанзива је кулминирала битком за Витори Венето која је означила нестанак Аустро-угарске војске као организоване борбене силе. Офанзива је такође покренула дезинтеграцију Аустро-угарског царства. Током последње недеље октобра донете су декларације о независности у Будимпешти, Прагу и Загребу. 29. октобра Аустро-угарска је затражила примирје али су италијани наставили са наступањем заузевши Тренто, Удине и Трст. 3. новембра Аустро-угарска је послала парламентарце и поново затражила примирје. Услови који су формулисани заједно са савезничком командом у Паризу убрзо су прихваћени од стране Аустро-угарске. Примирје са Аустро-угарском потписано је 3. новембра у вили Ђусти близу Падове. Аустрија и Мађарска склопиле су посебан споразум о примирју након збацивања Хабзбуршке монархије.

У Немачкој је избила револуција и 9. новембра је проглашена република. Кајзер је побегао у Холандију. 11. новембра, у железничком вагону у Компијену потписано је примирје са Немачком. У 11.00 часова, 11. новембра 1918 — једанестог часа, једанестог дана, једанестог месеца — примирје је ступило на снагу. Супротстављене армије на западном фронту почеле су повлачење са својих позиција. Канадски војник Џорџ Лоренс Прајс традиционално се сматра последњом жртвом Првог светског рата: погодио га је немачки снајпериста и умро је у 10.58 часова 11. новембра 1918.

*Последице

Ниједан рат пре тога није тако драматично променио мапу Европе; нестала су четири царства: Немачко, Аустро-угарско, Отоманско и Руско. Четири династије: Хоенцолерни, Хабзбурзи, Романови и Отомани, са својом аристократијом су такође пале након рата. Белгија и Србија су биле тешко разрушене, док је Француска имала 1,4 милиона мртвих војника. Немачка и Русија су такође претрпеле велике губитке. Рат је имао и дубоке економске последице. Као додатак на то, велика епидемија грипа, које почела у последњим месецима рата, је убила на милионе људи у Европи и проширила се широм света. Епидемија шпанскогр грипа је убила око 50 милиона људи у свету.